Još jednom da se rodi, nemirno ovo tilo,
Zvizdu će istu slidit, i bi' će ča je bilo.
Ma da je sriću snilo, i nike svitle dane,
Kad skupiš ča je bilo, u jednu pismu stane.
Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I kida srce moje, dok piva pisme svoje.
Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I zadnju pismu piše, mladosti nima više.
Prosta je radost moja, da l' itko za nju mari,
I ča su stukli mladost, i prsti na gitari.
Ovo je naša pisma, jer ništa nas ne dili,
I vi ste kao o ja, iz iste čaše pili.
... i zadnju pismu piše, mladosti nima više
Malinkonija
|
Oliver Dragojević:
